Рођен је 14. фебруара 1912. у Спишској Соботи, у време Аустроугарске монархије, а умро 20. септембра 1988. у Суботици, где је између осталог био директор градског музеја у годинама 1972-1975, Југословен мађарског порекла (‘Székely Tibor’ у његовом првом изводу из матичне књиге рођених), грађанин света, Тибор Секељ био је новинар, писац, музеолог, етнолог, путник (чувене су његове експедиције у Јужну Америку, Азију и Африку). И не мање важно, од 1930, есперантиста. Полиглота (међу тридесетак језика којима се служио, поред мађарског и српско-хрватског, налазе се немачки, шпански, енглески, француски, португалски и италијански), само у употреби међународног помоћног језика нашао је одговор на своју жеђ за интернационалношћу и глобализацијом. Почасни члан Universala Esperanto-Asocio (УЕА) од 1986. године, а Eŭropa Esperanto-Unio (ЕЕУ) прогласила је 2011. године, на прославу стогодишњице његовог рођења, наредну 2012. за «La Jaro de Tibor Sekelj» [Година Тибора Секеља]. Тридесет година након његове смрти, приложени рад има за циљ да представи лик овог интелектуалца, не само кроз његове текстове и бројне преводе (између осталих и на есперанто и са њега) који су прославили у свету не само име њиховог аутора већ и његову земљу.
Tibor Sekelj, scrittore e viaggiatore: da Subotica nel Mondo attraverso l’esperanto / Astori, Davide. - STAMPA. - (2019), pp. 289-302.
Tibor Sekelj, scrittore e viaggiatore: da Subotica nel Mondo attraverso l’esperanto
Davide Astori
2019-01-01
Abstract
Рођен је 14. фебруара 1912. у Спишској Соботи, у време Аустроугарске монархије, а умро 20. септембра 1988. у Суботици, где је између осталог био директор градског музеја у годинама 1972-1975, Југословен мађарског порекла (‘Székely Tibor’ у његовом првом изводу из матичне књиге рођених), грађанин света, Тибор Секељ био је новинар, писац, музеолог, етнолог, путник (чувене су његове експедиције у Јужну Америку, Азију и Африку). И не мање важно, од 1930, есперантиста. Полиглота (међу тридесетак језика којима се служио, поред мађарског и српско-хрватског, налазе се немачки, шпански, енглески, француски, португалски и италијански), само у употреби међународног помоћног језика нашао је одговор на своју жеђ за интернационалношћу и глобализацијом. Почасни члан Universala Esperanto-Asocio (УЕА) од 1986. године, а Eŭropa Esperanto-Unio (ЕЕУ) прогласила је 2011. године, на прославу стогодишњице његовог рођења, наредну 2012. за «La Jaro de Tibor Sekelj» [Година Тибора Секеља]. Тридесет година након његове смрти, приложени рад има за циљ да представи лик овог интелектуалца, не само кроз његове текстове и бројне преводе (између осталих и на есперанто и са њега) који су прославили у свету не само име њиховог аутора већ и његову земљу.I documenti in IRIS sono protetti da copyright e tutti i diritti sono riservati, salvo diversa indicazione.